AMERIKANAC KREĆE PO VIMBLDON: Ben Šelton nakon titule u Štutgartu napada prvi grend slem trofej

Upravo je Siner bio taj koji je eliminisao Šeltona u četvrtfinalu prošle godine – kada je dvadesettrogodišnji Amerikanac ostvario svoj do sada najbolji plasman u Londonu, a ove godine bi popularni “telefondžija” morao da prođe kroz pakleni žreb (Menšik, De Minor, opet Fric ili Zverev) kako bi protiv prvog ili najvećeg igrača svih vremena zaigrao za doživotno članstvo Ol Ingland Kluba.

“Osećam se spremno, pun sam samopouzdanja - srećan što sam ovde i što igram na Vimbldonu. Ovo je odličan turnir za mene i mislim da je u ovoj fazi sezone velika prilika igrati ovde. Idemo meč po meč, pa ćemo videti…” prenosi medijima na svojoj prvoj konfernciji Šelton.

Kakvo je Vaše mišljenje o tome što Serena ponovo nastupa ovde? Kakva su Vaša sećanja na nju?

“Za mene je to baš kul. Ja sam tek počinjao da igram na turneji kada je ona imala onaj svoj, pretpostavljam, poslednji ples 2022. godine. Tako da je videti nju ovde ponovo, ovoliko fokusiranu, kako stvarno grize sa 44 godine je impresivno. Ona je očigledno jedna od najvećih ikona u istoriji sporta, ne samo tenisa. Mislim da se na turneji podigla velika prašina oko toga, što je i normalno. Smatram da je to ogromna stvar za naš sport kad god je Serena deo njega!”
 Igrali ste puno taj-brejkova. Pretpostavljam da je to na neki način neizbežno na travi. Očigledno je da ne želite da to tako često radite – pa nas interesuje kako biste se fokusirali na poboljšanje igre na riternu pre svega, da biste probali da podignete taj segment i izbegli opasnost i toliki pritisak na Vaše servis gemove?
Da, pa mislim da je tokom protekle dve godine to bio ogroman akcenat u mom radu. Smatram da mi se ritern mnogo poboljšao. I nije stvar samo u riternu; važna su i ona dva udarca odmah nakon riterna. Kao što ste rekli, trava je verovatno najteža podloga za vraćanje servisa. Da budem iskren, igrao sam protiv mnogo zaista dobrih i krupnih servera u poslednjih nekoliko nedelja, tako da se osećam spremno. Ako lik servira sjajno na travi i ima jak servis, veća je verovatnoća da će uzeti svoj gem protiv bilo koga na svetu. Mislim da je na travi najvažnije biti sposoban da osvojiš poen tu i tamo, da preokreneš situaciju, iskoristiš riterne na drugi servis i budeš na visini zadatka u taj-brejku. Kao što ste rekli, svako bi voleo da može da napravi brejk u svakom setu i lagano drži svoj servis do kraja. Mislim da tenis prosto tako nekad funkcioniše. To je svakako izuzetno važna tema za mene”, smatra on.
Da li je frustrirajuće što niste napravili veći napredak u tome?
 “Ne, ne bih to rekao. Mislim, ako pogledate moje brojke na riternu u smislu procenta osvojenih poena, znate, brejk šansi i procenta gemova u kojima sam napravio brejk u odnosu na period kada sam tek stigao na tur – to gde sam sada kao riterner je nebo i zemlja. Bio sam značajno ispod proseka igrača iz Top 100. Sada sam oko proseka Top 50 igrača za dosta tih statistika na riternu. Mislim da je to ogroman napredak, posebno kada se uzme u obzir da sam u top pet u kategoriji serviranja. Ohrabrujuće je znati da imam još mnogo prostora za napredak. Ali zaista mislim da sam napravio velike korake, i to se pokazalo u određenim trenucima u godini kada sam igrao stvarno dobro”, dodaje Šelton.
Pitanje: Što se tiče protesta igrača zbog nedovoljnog povećanja nagradnog fonda, u kom smeru vidite da cela ta situacija ide? Da li se krećete bliže bojkotu ili bliže rešenju?
To je očigledno škakljivo pitanje o kojem puno razmišljam. Podržavam igrače 100%., stojim iza njih u celom ovom procesu. Mislim da su za mene dve stvari zaista važne; prva su finansije. Smatram da, gledajući od dna ka vrhu, ako ste igrač u Top 100, igrate glavni žreb na sva četiri slemova i dokažete da ste među 100 najboljih igrača na svetu tokom godine, trebalo bi da na kraju godine budete debelo u plusu. Sa tim koliko je turneja skupa– odnosno koliko je skupo biti profesionalni teniser – tu su putovanja, tim koji morate da vodite sa sobom, kao i smeštaj, stvari koje igrači plaćaju sami. Teško je opstati na nižim nivoima takmičenja– ako ne pravite konstantno dobre rezultate na turnirima. To je velika stavka za mene, promena koju bih voleo da vidim u smislu prihoda za igrače rangirane od 50. do 100. mesta. Druga velika stavka za mene je dobrobit igrača. Mislim da je jedna od velikih stvari u našem predlogu bila to da imamo mesto za stolom, neku vrstu saveta igrača za Grend slemove. Smatram da je dodavanje dana u trajanju turnira i donošenje određenih odluka koje utiču na igrače i njihovu dobrobit izuzetno, izuzetno važna. Vidite, u poslednje vreme imamo mnogo momaka i devojaka, velikih zvezda ovog sporta, koji odsustvuju zbog povreda. To nije dobro ni za ATP, ni za WTA, ni za bilo koji Grend slem. To je ta poslednja stvar koja je važna. U isto vreme, ja sam odlučio da danas posvetim više vremena medijima jer je Vimbldon posebno mesto. Uvek su me dobro tretirali ovde. Pustili su me da dođem i treniram nakon Rolan Garosa, da izađem na travu. Pomogli su mi u mojoj prvoj godini na turneji; mislim da su uložili napor da stvari krenu na bolje, a to se pokazalo i kroz povećanje nagradnog fonda koje su doneli ove godine”, ističe Amerikanac
 Mislim da je ovo najviša pozicija nosioca koju ste imali na nekom Grend slemu. Koliko još uvek pokušavate da se naviknete na ideju da ste na ovom nivou, u ovom kremu svetskog tenisa?

“Za mene uvek postoje stvari na koje moram da se navikavam. Ali u ovom trenutku se osećam prijatno na turu. Nemam problem sa tim da živim sa očekivanjima koja imam od samog sebe, ciljevima koje sebi postavljam i da se fokusiram na te stvari. Fokusiran sam na put ili putanju ka kojoj pokušavam da idem i koju gradim. Znam da imam još mnogo prostora za napredak i mnogo segmenata u igri na kojima moram da radim. Trudio sam se tokom cele karijere, još odmalena, da ne obraćam pažnju na broj pored svog imena. Tako će i ostati. Više me brine nivo tenisa koji pružam tamo na terenu i koliko često mogu da ponovim te svoje najbolje teniske partije”, kaže nam on.
 Želim da Vas pitam o travi. To je zaista dobra podloga za Vas i za Amerikance generalno. Šta mislite da je to u vezi sa travom što je čini tako brzo prilagodljivom za Amerikance? Nije baš da odrastaju igrajući na njoj. Generalno gledano, Amerikanci se pojave i prođu veoma dobro.
Mislim da Amerikanci igraju dobro na brzim podlogama. Smatram da nastojimo da dobro igramo voleje i imamo igru za ceo teren. Definitivno, što se tiče serviranja, imamo mnogo sjajnih servera. Ako pogledate “vešte ruke” naših momaka iz vrha rang-liste – kao i sjajne igračice koje su toliko toga ostvarile na travi, stvari bivaju jasnije. Nisam siguran šta je tačno u pitanju. Lično, više volim američku letnju turneju gde loptica odskače veoma visoko, van zone udarca, ali već nekoliko godina unazad deluje da Amerikanci igraju stvarno dobro ovde na travi. Ipak, stilovi igre svih nas su toliko različiti da nisam tačno siguran u čemu je stvar”, odgovara Ben.
Jedan aspekt igranja na travi su padovi i proklizavanja. Pol je pričao da na travi gotovo morate da naučite kako da padnete dobro. Vi delujete prirodno na travi; da li ste razvili te veštine?
 “Mislim da sam prilično dobar u tome da padnem kako treba. Dosta padam, proklizavam; nisam jedan od onih likova koji će šetati po terenu. Ja više nekako učim, pravim te ekstra korake i krećem se kroz lopticu. Ponekad poželim da mogu da proklizavam kao neki od ovih momaka ovde. Mislim da bih se ozbiljno povredio kada bih pokušavao to da radim stalno. Smatram da je to zaista važan faktor kako se ne biste povredili. Ali morate imati kontrolu nad telom. Mislim da to oduzima element eksplozivnosti ili atletizma, ako hoćete. To radi protiv vas. Ako vam telo previše izmakne kontroli, ako se krećete prebrzo, teško je usporiti. To je nešto što morate da naučite – kako da se krećete u malo sporijem i kontrolisanijem ritmu”, dodaje za kraj Ben Šelton.